Korporativni žargon i fraze nerviraju one koji ih često čuju. Izrazi poput ,,nova normalnost“, ,,korporativna kultura“ i ,,vratiti se na to“ dominirali su nedavnom listom najiritantnijih primera, prema istraživanju koje je sprovela platforma za učenje jezika ,,Preply“, u kojem je učestvovalo više od 1.500 Amerikanaca.

Mark Kuban, komplikovane reči (Screenshot YT The Daily Show with Trevor Noah)

Bafet i Mask ne vole komplikovane reči u poslu

Kuban je saglasan sa kolegom milijarderom Vorenom Bafetom, koji voli da stvari budu što jednostavnije. Bafet piše svoje godišnje pismo akcionarima kao da razgovara sa svoje dve sestre, što, naravno, ne znači bez žargona, rekao je 2019.

Ilon Mask, trenutno najbogatija osoba na svetu, takođe prezire žargon, posebno na radnom mestu, piše CNBC Make It.

„Ne koristite akronime ili besmislice za objekte, softver ili procese u Tesli. Generalno, sve što zahteva objašnjenje onemogućava komunikaciju. Ne želimo da ljudi moraju da pamte rečnik samo da bi funkcionisali u Tesli“, napisao je u pismu zaposlenima u Tesli 2018.

Ilon Mask i Voren Bafet, komplikovane reči (BIZLife/AP)

Suprotan efekat

Korišćenje preterano komplikovanih reči da biste zvučali inteligentno zapravo ima suprotan efekat: čini da zvučite manje inteligentno i takođe može da zbuni druge, pokazuju studije.

„Koristimo žargon kada se osećamo nesigurno, da bi nam pomogao da se osećamo kao da imamo viši status“, napisao je Adam Galinski, profesor liderstva i etike u poslovnoj školi Kolumbije, u avgustovskom članku za veb stranicu škole.

To stvara efekat u kojem korišćenje previše komplikovanih termina, gde bi jednostavniji bili dovoljni, odaje utisak da ste nesigurni u svoju inteligenciju. Umesto toga, prema stručnjacima, bolje je da govorite jasno i sažeto.

„Ljudi, koji imaju viši status, više se bave artikulacijom i efikasnom komunikacijom“, napisao je Galinski.

Drugim rečima, to je najefikasniji način da iznesete svoju poentu, i veća je verovatnoća da ćete impresionirati slušaoce.